Обавеза државних органа да спроведу делотворну истрагу поводом навода о прекомерној употреби силе од стране службених лица (процесни аспект чл. 3 Конвенције)
Примењен правни концепт од стране Евроспког суда за људска права (ЕСЉП): Независна истрага, Забрана мучења
Прекомерна употреба силе од стране службених лица приликом вршења службене дужности може се оквалификовати као мучење или нечовечно поступање уколико настале повреде код лица над којима је сила примењена достижу одређен степен тежине.
Када пред надлежне органе кривичног гоњења буду изнете тврдње о прекомерној употреби силе од стране службених лица, ти органи су дужни да спроведу делотворну, независну, темељну и транспарентну истрагу о изнетим тврдњама.
Релевантна пракса ЕСЉП
Оташевић против Србије, 32198/07 од 05.02.2013.
У овом предмету је Суд истакао да употреба силе која није била апсолутно потребна од стране службених лица (за разлику од случајева када силу примене лица која не спадају у круг службених лица) увек представља кршење члана 3 Конвенције, без обзира на озбиљност насталих повреда. За разлику од предмета Ђекић и други, у предмету Оташевић утврђено је да подносилац представке није претрпео озбиљне повреде.
Микашвили против Грузије (Mikiashivili v. Georgia), бр.18996/06 од 09.10.2012.
Случај злостављања од стране полиције током капшења као и током притвора од стране затворских службеника. Утврђена је повреда материјалног и процесног аспекта члана 3. Пресуда је значајна због оцењивања да ли је сила употребљена у конкретном случају била прекомерна.
Рибич против Аустрије (Ribitsch v. Austria), бр. 18896/91 од 04.12.1995.
Ова пресуда представља важну потврду велике одговорности која лежи на онима који лишавају лица слободе и наглашава да покретање кривичног постпука против лица оптужених за злостављање није довољно за ослобадјање од ове одговорности. Захтеви у погледу доказа укривичном поступку, узети у обзир заједно са претпоставком невиности значе да расположиви докази можда неће бити довољни да би се обезбедила осуда. Недостатци довољних доказа могу потицати, као што се могло видети у случају Томаси, из недостатка сарадње чији је узрок погрешно разумевање професионалне солидарности.
Лабита против Италије (Labita v. Italy), бр. 26772/95 од 06.04.2000.
Изостанак темељне и ефикасне истраге о уверљивим тврдњама подносиоца представке да је био злостављан одстране затворских чувара док је био у притвору у затвору на Пјанози, Суд сматрада је дошло до повреде члана 3 Конвенције. У овој пресуди је Европски суд дефинисао стандар у погледу материјалног аспекта забране мучења.
Михив против Русије (Mikheyev v. Russia), бр. 77617/01 од 26.01.2006.
Случај мучења током полицијског притвора и изостанак ефективне истраге. Појам независне истраге дефинисан је, између осталог, у овој пресуди.
Ахмет Дуран против Турске (Ahmet Duran v. Turkey), бр. 37552/06 од 28.08.2012.
Подносилац пријаве, Ахмет Дуран, турски је држављанин рођен 1953. године и живи у месту Ван (Турска). Ухапшен је у априлу 2005. због сумње да је умешан транспорт илегалних имиграната. Тврдио је да је био злостављан током притвора у команди жандармерије у округу atÇaldıran и да је истрага његових навода о мучењу у притвору била неефикасна. Тврди да је током истраге повређен члан 3 Конвенције (забрана нечовечног или понижавајућег поступања).