Повреда позитивне обавезе спровођења делотворне истраге поводом нестанака односно смрти лица у околностима оружаних сукоба, као и са тим пропустом повезана повреда права на забрану нечовечног поступања којим су због трајне неизвесности о судбини несталих лица изложени чланови њихове породице (повреда члана 2 и 3)
Примењен правни концепт од стране Евроспког суда за људска права (ЕСЉП): Право на живот, Забрана мучења
У овом предмету представка се односи на операције Војске Турске Републике на северу Кипра 1974. године које су довеле до поделе кипарских територија. Подносиоци представки су нестали кипарски Грци и њихови сродници (који су заправо поднели представке у своје име и у име несталих сродника). Та лица су 1974. односно 1976. године последњи пут виђена као притвореници турске војске. Након што је 2007. године пронађено тело једног од подносиоца, надлежни органи тужене државе нису предузели никакве радње у циљу испитивања околности његове смрти.
Пре упуштања у меритум представке, Европски суд је истакао како сродници несталих лица имају право да поднесу представке Суду у име самих несталих лица и у своје лично име, у погледу чињеница које се тичу њиховог нестанка.
Нестанак лица доводи до ситуације трајне неизвесности за сроднике несталог. У складу са трајношћу те ситуације и обавеза спровођења делотворне истраге траје све док је судбина несталог лица непозната. Трајни пропуст државе да спроведе потребну истрагу има дејство трајне повреде позитивне обавезе државе из члана 2 Конвенције.
Пропуст спровођења делотворне истраге о нестанку лица и немогућност прибављања било каквих информација о њиховој судбини указује на индиференност државе спрам агоније којој су изложени чланови породица несталих. Та је дуготрајна агонија попримила обележје нечовечног поступања државе у односу на сроднике несталих лица, због чега је Европски суд утврдио да је повређено право сродника несталих лица из члана 3 Конвенције.
Релевантна пракса ЕСЉП
Орхан против Турске (Orhan v. Turkey), бр. 25656/94 од 18.06.2002.
У предмету Орхан против Турске (2002) Влада није доставила тражене информације које је поседовала и није понудила задовољавајуће објашњење.
У овом предмету, апликант, турски држављанин Салих Орхан, навео је да је дошло до повреде члана 2, 3, 4, 5 13 и 14 Конвеције, у вези са смрћу његова два брата и сина. Жртве су последњи пут виђене 1994. године када су их у притвор на непознатом месту одвеле власти за које је одговорна држава. У општем контексту ситуације у југоисточној Турској у време њиховог притвора (1994) Суд је држао да «ни у ком случају не може да се искључи да би непризнат притвор таквих лица био опасан по живот». Суд је закључио да се мора претпоставити да су Орхани мртви после непризнатог притовора од стране снага безбедности. Према томе, држава-респондент је за њихову смрт била одговорна чиме је повредила члан 2.
Hudoc »
Брекнел против Уједињеног Краљевства (Brecknell v. the United Kingdom), бр. 32457/04 од 27.11.2007.
Муж подноситељке представке био је један од тројице мушкараца убијених у нападу који су извели лојалистички наоружани људи у бару у Северној Ирској 1975. Иако је одговорност за инцидент касније преузела илегална лојалистичка паравојна организација, полиција у почетку није могла да идентификује било који појединачни осумњичени. Крајем 1970-их коначно су ухапсили две osobe који су признали да су у ноћи напада извели три особе са места несреће. Међутим, они су негирали било какву умешаност у убиства или сазнање идентитета убица. Оптужени су да нису открили информације које се односе на дело. Међутим, 1981. директор јавног тужилаштва одлучио је да не наставља с оптужбама, између осталог, због кашњења у изношењу предмета, мало вероватноће притворске казне и недостатка било каквих разумних изгледа за осигурање пресуде.
Hudoc »
Имакајева против Русије (Imakayeva v. Russia), бр. 7615/02 од 09.11.2006.
Током руске интревенције у Чеченији, син подноситељке представке се одвезао аутомобилом који је био власништво другог лица, уз његово писмено одобрење. На једној од барикада, руски војници су га ухапсили и одвели у непознатом правцу. Подноситељка представке од 17. 12.2000. године, када јој је син ухапшен нема вести о њему. Почетком 2001. године, покреће се поступак у вези са отмицом. У међувремену, син подноситељке се сматра несталим. Током наредних неколико година, истражни поступак у везио са отмицом сина подноситељке се прекида и наставља више пута, без резултата. Подноситељка представке и њен муж су 12.02.2002. године поднели представку ЕСЉП у вези са нестанком њиховог сина.
У међувремену, 2.6.2002. након претреса и заплене документације из њихове породичне куће, мужа подноситељке представке притварају, заједно са још 4 мушкарца из села. Од тога дана, подноситељка нема информације о томе где се налази њен муж. Након покретања кривичног поступка, истрага је утврдила да мужа подноситељке захтева нису притвориле државне агендије Чеченије надлежне за спровођење закона. И ова истрага је више пута прекидана и настављана.
Подноситељка је тврдила да су њеног сина и супруга притворили представници државе, након чега су они убијени, као и да држава није спровела ефикасну и адекватну истрагу околности њиховог нестанка, као и да је повређено њихово право на живот, што представља повреду члана 2 Конвенције.
Подноситељка представке се жалила да патња која јој је нанесена у вези са нестанком чланова њене уже породице представља кршење члана 3 Конвенције.
Такође, сматрала је да је дошло до кршења члана 5 у вези са њеним сином и мужем, као и члана 8 Конвенције, приликом незаконитог претреса који је иузвршен 2.6.2002.године, приликом хапшења њеног супруга.
Суд је закључио да јесте дошло до кршења чланова 2, 3, 5, члана 8 у односу на претрес и заплену документације које су извршене без икаквог одобрења и заштитних средстава, као и члана 13 у вези са члановима 2 и 3.
Hudoc »