Враћање тражиоца азила у државу уговорницу Конвенције без испитивања да ли ће његова права у тој држави бити заштићена на одговарајући начин (повреда члана 3)
Непостојање одговарајућег система за помоћ тражиоцима азила и њихов смештај у понижавајућим условима (повреда члана 3)
Непостојање делотворног процесног средства за испитивање приговора тражиоца азила о повреди права зајемчених Конвенцијом (члан 13 у вези са чланом 3 Конвенције)
Примењен правни концепт од стране Евроспког суда за људска права (ЕСЉП): Ефикасан правни лек, Забрана мучења
Највећи значај пресуде јесте то што је Суд по први пут утврдио да је неуспех државе чланице да задовољи основне друштвено-економске потребе кршење члана 3. ЕКЉП. Овом пресудом се такође јасно утврђује обавеза држава чланица да осигурају поштовање закона и стандарда ЕУ о азилу пре него што врате тражиоце азила у друге државе чланице и потврђује да је претпоставка из Даблинске уредбе да државе чланице да поштују своје обавезе о људским правима према ЕКЉП оборива. Државе би требале бити одговорне за повратак тражилаца азила који се суочавају са условима који резултирају (или би могли резултирати) кршењем члана 3. Државе чланице такође би требале осигурати да се захтеви тражилаца азила темељно испитају, као и да ли су доступни одговарајући поступци и правни лекови.
Пре доношења одлуке о враћању имигранта или тражиоца азила у државу из које је дошао и која није његова земља порекла, надлежни органи морају да испитају да ли ће у тој држави да заиста буде обезбеђена заштита Конвенцијом зајемчених права том лицу, чак и када је реч о враћању лица у државу која је ратификовала Конвенцију за заштиту људских права.
Држава мора да обезбеди одговарајуће услове за живот и боравак тражилаца азила, као и да им омогући ефикасно процесно средство за преиспитивање њихових приговора који се односе на било које право зајемчено Конвенцијом.
Релевантна пракса ЕСЉП
СХ.Д. и други против Грчке, Аустрије, Хрватске, Мађарске, Северне Македоније, Србије и Словеније (Sh.D. and others v. Greece, Austria, Croatia, Hunagary, North Macedonia, Serbia and Slovenia), 14165/16 од 13.06.2019
Подноситељи представке, малолетни мигранти, држављани Авганистана жалили су се на поступање државних органа Аустрије, Мађарске, Северне Македоније, Србије и Словеније а у односу на Грчку, на услове смештаја у полицијским станицама и кампу Идомени у Грчкој.
Еуропски суд је утврдио да су подноситељи били изложени неодговарајућим и понижавајућим условима током њиховог задржавања у више полицијских станица у Грчкој, јер ти простори нису били прикладни за дужи смештај малолетника. Суд је закључио да је смештај малолетних миграната у оваквим условима био незаконит, што је резултовало повредом права на слободу подноситеља представке. Такође, Суд је утврдио да су, упркос прописима Грчке, државни органи који су требали водити рачуна да се малолетници, када нису у пратњи одрасле особе, не требају задржавати и смештати у избегличке кампове, и да се ово може чинити само уколико је неопходно, и то као последња опција и то на најкраће могуће време, те се приликом доношења одлука које се тичу деце, у обзир мора узимати њихов најбољи интерес.
Представка је одбачена у односу на Аустрију, Хрватску, Мађарску, Северну Македонију, Словенију и Србију.
Тарахкел против Швајцарске (Tarakhel v. Switzerland), 29217/12 од 04.11.2014
Неутврђеног датума први подносилац представке је напустио Авганистан и отишао у Пакистан, где је упознао и оженио другу подноситељку представке. Затим су се преселили у Иран где су живели петнаест година, након чега су пар и њихова деца су напустили Иран и отишли у Турску, одакле су бродом кренули ка Италији.
Смештени су у Прихватни центар за азиланте, након што је утврђен њихов прави идентитет. Крајем јула 2011.године подносиоци су напустили Прихватни центар за азиланте CARA у Барију без дозволе, а затим отпутовали у Аустрију, где су поново регистровани у систему EURODAC. У Аустрији су поднели захтев за азил, али је тај захтев одбијен, након чега су су отпутовали у Швајцарску. Почетком новембра 2011.године поднели су захтев за азил у Швајцарској. Федерални уред за миграције (FUM) затражио је од италијанских власти да преузму одговорност о подносиоцима представке. Крајем јануара 2012.године FUM је одбио захтев подносилаца за азил и издао налог за њихово враћење у Италију. Управна власт је сматрала да „тешки животни услови у Италији не чине налог за враћање неспроводивим“. Федерални управни суд је одбио жалбу подносиоца и потврдио одлуку FUM-а у целости.
Суд одлучује са 14 гласова напрема 3 да би члан 3 Конвенције био прекршен ако би подносиоци представке морали бити враћени у Италију, а да швајцарске власти не добију претходно појединачне гаранције од италијанских власти да ће одговорност о подносиоцима представке бити преузета на начин прилагођен доби деце и да ће чланови породице остати заједно.
Т.И. против Уједињеног Краљевства (T.I. v. United Kingdom), 43844/98 од 08.03.2000.
Случај где је апликанту ускраћено право на азил услед околности да захтев за азил није прихваћен у Немачкој, трећој безбедној земљи где је најпре поднео захтев за азил (где није ни разматрано да ли је био жртва тортуре и нечовечног понашања већ је као разлог одбијања наведено његово наводно учешће у ратним сукобима у Шри Ланки), те да његово право на азил Велика Британија не треба ни да разматра
Директна примена стандарда људских права УН у поступцима пред домаћим судовима
Забрана дискриминације избеглица и миграната