Ефикасна примена кривичноправних механизама успостављених у циљу заштите физичког интегритета лица захтева да кривични поступак буде спроведен на начин који омогућава доношење правоснажне осуђујуће пресуде уколико су за то испуњени услови. Када таква пресуда изостане због застарелости кривичног гоњења услед неефикасности суда, кривично-правни механизми нису примењени у складу са чланом 8 Конвенције.
Примењен правни концепт од стране Евроспког суда за људска права (ЕСЉП): Право на поштовање приватног и породичног живота
Према развијеној пракси Европског суда, члан 8 Конвенције обавезује државе да успоставе систем мера којима се регулишу односи између појединаца, ради заштите физичког и моралног интегритета сваког лица од могућих напада других. То значи да држава мора да успостави законодавни оквир којим регулише кривична дела против живота и тела почињена од стране приватних лица, као и да обезбеди његово ефикасно спровођење.
У складу сa тиме, Европски суд је приметио да српски правни систем садржи кривично-правне механизме који забрањују извршење кривичних дела против живота и тела и омогућавају њихово процесуирање (по службеној дужности уз могућност преузимања гоњења у случају одустајања јавног тужиоца или по приватној тужби) што омогућује одговарајућу заштиту појединаца.
Међутим, Европски суд је закључио да су споменути кривично-правни механизми у случају подноситељке били примењени на начин који јој није пружио одговарајућу заштиту. Конкретно, у току кривичног поступка против комшије подноситељке одложено је неколико расправа (а разлози за њихово одлагање не могу да се припишу подноситељки) што је на крају довело до застарелости кривичног гоњења за дела извршена на штету подноситељке и обуставе кривичног поступка. Управо због изостанка правоснажне одлуке у погледу одговорности лица за извршење предметног кривичног дела на штету подноситељке, Европски суд је закључио да кривично-правни механизми у овом случају нису обезбедили заштиту права на поштовање приватног живота подноситељке због чега је дошло до повреде члана 8 Конвенције.
Релевантна пракса ЕСЉП
Сандра Јанковић против Хрватске, бр. 38478/05 од 05.03.2009.
Подноситељка захтева је била у поседу собе и заједничих делова стана у приватном власништву, заједно с другим станарима. Након што је открила да је промењена брава на улазним вратима стана и да су из стана уклоњене њене ствари, поднела је грађанску тужбу против две особе, због сметања поседа.
Након парничног и извршног поступка, подноситељка је покренула и прекршајни и кривични поступак.
Позивајући се на чланке 3. и 8. Конвенције, подноситељка захтева је приговорила томе што јој домаће власти нису осигурале одговарајућу заштиту од чина насиља.
Суд је утврдио да није дошло до повреде члана 6. став 1., као и члана 8 - право на поштовање приватног и породичног живота.
М.С. против Хрватске, бр. 36337/10 од 25.04.2013.
Подноситељка представке живи у стамбеној згради у којој се налази ресторан који води М.М. У периоду март 2002-јануар 2007, подноситељка је 137 пута звала полицију у вези са различитим неправилностима приликом вођења ресторана (бука након прописаног времена, извођење радова у ресторану током ноћи...), од којих је један резултовао тиме да је Прекршајни суд у О. огласио кривима за ремећење реда и мира власника ресторана М.М. и његовог запосленика М.Ч. Истовремено, на буку и недовољну комуналну хигијену везано за околину ресторана жаили су се и други станари. Дана 22. марта 2003 године подноситељка и њена сестра су поднеле Општинског суду тужбу због кривичног дела увреде и наношенај телесних повреда продтив М.Ч, радниак ресторана. Поступак је застеарео. У међувремену, покренут је поступак за одизање пословне способности подноситељке захтева, као и кривични поступак за клевету, као и грађански поступак које су покренуле подноситељка представке и њена сестра за сметање поседа и накнаде за коришћење поседа (у питању је био спремник за дрва). Док су у току ови поступци, као и поступак за одузање пословне способности подноситељке, догађа се физички напад на подноситељку којим је забила повреде на глави, за који она тврди да га је починила особа коју она познаје.
Подноситељак представке се обратила ЕСЉП, позивајући се на повреду члана 8, наводећи да је покретање поступка за њено лишење псоловне способности повредило њено право на поштовање приватног живота, као и да је непостојање одговарајуће заштитите од наводног нападача М.Ч. угрозило њен физички интегритет. Суд је утврдио да је члан 8 повређен по оба основа.
X. и Y. против Холандије (X. and Y. v. the Nederlands), бр. 8978/80 од 26.03.1985.
Подносиоци представке су г. X и његова кћерка гђица Y, која има ментални ментални хендикеп и од 1970. године живи у приватном дому за старање о деци. У ноћи између 14. и 15. децембра 1977. године, г. Б, зет директорке дома који је са својом супругом живео у просторијама дома, али није ту радио, присилио је гђицу Y на сексуални однос. Овај инцидент догодио се дан после шеснаестог рођендана гђице Y и нанео јој је тешку психичку трауму. Дана 16. децембра, г. X отишао је у локалну полицијску станицу да преда пријаву и тражио да се против г. Б покрене кривични поступак. Како је г. X сматрао да гђица Y није у стању да потпише пријаву због свог менталног стања, наводећи у изјави да девојка има 16 година и да је ментално и интелектуално још увек дете, што су потврдили дежурни полицајац, директорка и још један професор школе.
Тужилаштво је одлучило да не покреће поступак против г. Б под условом да он не почини слично дело у наредне две године. Отац девојке се жалио на ову одлуку Апелационом суду у Арнхему, који је одбацио његову жалбу, сматрајући да није сигурно да ли би се оптужба за силовање могла доказати. Апелациони суд је одлучио да би на овај предмет била примењива друга кривична оптужба, и то она за злоупотребу доминантног положаја која је довела до непристојног чина по члану 248 Кривичног законика Холандије, али само да је пријаву предала гђица Y, пошто је она у том тренутку имала више од 16 година. Пошто је полиција сматрала гђицу Y неспособном да сама преда пријаву, нико у овој ситуацији није био законски овлашћен да преда пријаву. Није било ни могућности да се на ову одлуку поднесе жалба.
Суд је констатовао да се, пошто ниједан члан Кривичног законика није пружио гђици Y практичну и делотворну заштиту, мора закључити да је она била жртва повреде члана 8.