Уједињене Нације

Општи коментар бр. 13: Члан 14 (Правосуђе)

Двадесет прво заседање (1984)

1. Комитет уочава да је члан 14 Пакта сложене природе и да је потребно различите аспекте његових одредби посебно објаснити. Циљ свих ових одредби је да обезбеде одговарајуће праведно поступање, и у том циљу подрже скуп индивидуалних права као што су једнакост пред судовима, право свих лица да буду правично и јавно саслушана од стране надлежног, независног и непристрасног суда установљеног законом. Има извештаја који не садрже детаље о законским и другим мерама усвојеним у циљу имплементације одредби члана 14.

2. Из извештаје држава уговорница се уочава да оне не препознају да се члан 14 не односи само на поступке о основаности кривично – правних оптужби против појединца, већ и на спорове у којима се одлучује о његовим правима и обавезама грађанске природе. Закони и пракса се у овом смислу веома разликују од државе до државе. Ова разноликост чини још неопходнијим обезбеђивање релевантних информација у државним извештајима, као и много детаљније објашњење како се појмови «кривична оптужба» и «права и обавезе грађанске природе» тумаче у њиховим правним системима. 

3. Комитет сматра корисним, да у својим будућим извештајима, државе уговорнице обезбеде детаљније информације о корацима предузетим да би обезбедиле да једнакост пред судовима, укључујући равноправан приступ судовима, правично и јавно суђење и надлежност, независност и непристрасност правосуђа буду установљени законима и остварени у пракси. Државе чланице би требало посебно да назначе релевантне уставне и законске акте који уређују оснивање судова и обезбеђују њихову независност, непристрасност и надлежност, а нарочито начин на који се судије именују, критеријуме за именовање, дужину обављања функције, услове за унапређење, премештање и престанак функције, те стварну независност правосуђа у односу на извршну и законодавну власт. 

4. Одредбе члана 14 се односе на све судове, без обзира да ли су обични или специјализовани. Комитет примећује да у у многим државама постоје војни или специјални судова који суде цивилима. Ово може да буде озбиљан проблем у смислу једнаког, непристрасног и независног праведног поступања. Разлог за оснивање таквих судова је врло често потреба за посебним процедурама које нису у складу с редовним стандардима правичности. Иако Пакт не забрањује такву врсту судова, услови које он поставља јасно указују да би суђење цивилима пред таквим судовима требало да буде само изузетно, као и да се одвија на начин који истински обезбеђује сва јемства прописана чланом 14. Комитет је уочио озбиљан недостатак података у том смислу у извештајима неких држава чланица чије правосудне системе чине и такви судови. У неким државама, такви војни и специјални судови не обезбеђују строге гаранције правичног поступања у складу с правилима члана 14, које су неопходне за делотворну заштиту људских права. Ако државе чланице у случају опште опасности, како предвиђа члан 4, одлуче да одступе од уобичајеног поступка какав се захтева чланом 14, морају обезбедити да одступања не прелазе обим строго одређен захтевима ситуације, као и да поштују остале услове из става 1 члана 14.  

5. Друга реченица става 1, члана 14, обезбеђује да «свако има право да његова ствар буде правично и јавно саслушана». Став 3 овог члана разрађује захтеве «правичног хеаринг» у односу на одлучивање о основаности кривичне оптужбе. Међутим, услови из става 3 су само минимална јемства, па њихово поштовање није увек довољно да обезбеди правичност суђења као што то налаже став 1.

6. Јавност поступка је важан чувар у интересу појединца и целог друштва. У исто време члан 14, став 1, дозвољава да судови потпуно или делимично искључе јавност из разлога који су дати у том ставу. Треба нотирати да мимо тих изузетних услова, Комитет сматра да саслушање мора бити отворено за јавност у опште, укључујући новинаре, и не сме на пример, бити ограничено на одређену категорију људи. Треба напоменути да, чак и у случајевима када је јавност искључена, суђење мора, уз одређене строго дефинисане изузетке, бити јавна.

7. Комитет је уочио недостатак информација у погледу става 2 члана 14, а у неким случајевима је чак приметио да је претпоставка невиности, која је од фундаменталног значаја за заштиту људских права, изражена на веома нејасан начин или налаже услове који је чине неделотворном. Због претпоставке невиности, терет доказивања оптужбе је на тужилаштву, а у случају сумње, одлучује се у корист оптуженог (ин дубио про рео). Нико се не може прогласити кривим док се оптужба не докаже ван сваке разумне сумње. Претпоставка невиности подразумева право да се односи на право да се буде третиран у складу са тим принципом. Стога је дужност јавних власти да се уздрже од прејудицирања исхода суђења. 

8. Међу минимумом јемстава у кривичном поступку гарантованих ставом 3, спада право сваког лица да буде информисано на језику који разуме о оптужби која се на њега односи. (тачка а). Комитет примећује да извештаји држава често не дају објашњења на који начин се ово право поштује и гарантује. Члан 14 став 3 се односи на све случајеве кривичних дела, укључујући и оне чији починиоци нису у затвору. Комитет даље напомиње да право да се буде информисан о оптужби «у најкраћем року» подразумева да се се на описан начин буде информисан чим овлашћени органи подигну оптужницу. Према мишљењу Комитета то право се мора поштовати када суд или тужилаштво одлуче да предузму процесне радње против окривљене особе или га јавно прозове као таквог. Овај специфични захтев из тачке а става 3 може бити испуњен тако што ће се оптужба објавити било усмено или писмено, водећи рачуна да садржи чињенице о законским основама и чињеницама на којима је заснована.

9. Тачка б става 3 прописује да оптужени мора имати довољно времена и могућности на располагању за припрему своје одбране и за контакте са браниоцем кога је сам изабрао. Значење појма "довољно времена" зависи од околности сваког случаја, али могућности морају укључити приступ документима и другим доказима који су оптуженом неопходни да би припремио своју одбрану као и прилику да узме адвоката и да с њим комуницира. Када оптужени не жели да се лично брани или тражи да то чини особа или удружење по његовом избору, мора му се омогућити приступ браниоцу. Ова тачка става 3 захтева да бранилац општи с оптуженим у условима потпуног поштовања тајности њихове комуникације. Адвокати морају бити у могућности да саветују и зуаступају својке клијенте у складу са важећим професионалним стандардима и са својом проценом, без икаквих ограничења, утицаја, притиска или недозвољеног мешања било с које стране.

10. Тачка (ц) става 3 прописује да оптуженом мора бити суђено без непотребног одуговлачења. Та гаранција се не односи само на почетак суђења, већ и до ког времена би требало да се заврши и пресуда донесе; све фазе поступка морају се одвијати "без непотребог одуговлачења". Да би ово право било делотворно, мора се обезбедити поступак који обезбеђује да да се суђење одвија «без непотребог одуговлачења« и у првој инстанци и по жалби.

11. Немају сви извештаји обрађене све аспекте права на одбрану како је оно дефинисано у тачки (д) става 3. Комитет није увек добијао довољно информација у вези с правом оптуженог да буде присутан на суђењу на ком се одлучује о оптужби против њега нити о томе како правни систем обезбеђује његово право да заступа самог себе или да има помоћ браниоца по свом избору или каква решења постоје за ситуације када особа нема довољно средстава да плати правну помоћ. Оптужени или његов бранилац морају имати право да делују с дужном пажњом и без бојазни у предузимању свих начина одбране и право да се жале на вођење случаја ако верују да није било праведно. Када се из оправданих разлога суди у одсуству, строго поштовање права на одбрану још је неопходније.

12. Тачком (е) става 3 гарантује да оптужени сам испита или да буду испитани сведоци оптужбе и да му се обезбеди присуство и испитивање сведока у његову корист под истим условима као и сведоцима оптужбе. Ова одредба је намењена томе да оптужени има исту правну моћ да примора сведоке на присуство и да их испитује или унакрсно испитује као што то има тужилаштво.

13. Тачком (ф) става 3 се оптуженом омогућава да добије бесплатну помоћ тумача ако не разуме или не говори језик на ком се води судски поступак. Ово право је независно од исхода процеса и односи се и на странце и на држављане. Ово право је од основне важности за случајеве у којима игнорисање језика у поступку и проблеми у разумевању могу представљати велике препреке праву на одбрану.

14. Тачка (г) става 3 прописује да оптужени неће бити приморан да сведочи против самог себе или да призна кривицу. Приликом тумачења ове гаранције, морају се имати на уму одредбе чланова 7 и става 1 члана 10. Да би натерали оптуженог да призна кривицу или да сведочи против самог себе, често се користе методи којима се крше ове одредбе. Закон мора да наложи да су докази прикупљени на овај начин или у било којој форми принуде апсолутно неприхватљиви.

15. Да би заштитили права оптуженог на основу ставова 1 и 3 члана 14, судије треба да имају овлашћење да размотре свако наводно кршење права оптуженог у било којој фази гоњења.

16. Став 4 члана 14 прописује да ће се у поступку с малолетницима водити рачуна о њиховом узрасту и интереса унапређења њиховог преваспитавања. Нема много извештаја који пружају довољно информација о битним елементима какви су минимални узраст у ком малолетник може бити оптужен за кривично дело, до ког узраста се особа сматра малолетником, постојање специјалних судова и поступака, закони којима се уређује поступак против малолетника, те на који начин посебна решења за малолетнике воде рачуна о "интересу унапређења преваспитавања". Малолетници морају да уживају макар иста права и заштиту као што је прописано за одрасле чланом 14.

17. Став 5 члана 14 прописује да свако ко је проглашен кривим за неко кривично дело има право да његову кривицу и казну размотри виши суд у складу са законом. Посебна пажња је посвећена преводима појма «злочин» на друге језике ("цриме","инфрацтион", "делито", "преступление"), који показују да се ово јемсто не односи само на најтежа кривична дела. С тим у вези се не пружа довољно информација о поступку по жалби, посебно приступу суду и његовим овлашћењима у том поступку, затим под којим условима се неко може жалити на пресуду и на који начин се у поступку пред жалбеним судовима води рачуна о правичности и јавности расправе у складу с чланом 14, став 1.

18. Члан 14, став 6 предвиђа надоканду штете у случајевима када је дошло до судске грешке као што је описано у овом члану. На основу многих извештаја држава стиче се утисак да се то право често не поштује или га домаћи закони не гарантују у довољној мери. Државе би требало, тамо где је то неопходно, да допуне своје законодавство у том погледу да би га ускладиле с одредбама Пакта.

19. Разматрањем извештаја држава уочено је да су изражени различити ставови у вези с обимом става 7 члана 14. Неке државе чланице су осетиле потребу да поднесу резерве у вези с поступком за обнављање или поновно покретање кривичног поступка. Комитет стиче утисак да већина држава уговорница прави јасну разлику између обнављања суђења оправданог изузетним околностима и поновног суђења забрањеног у складу с принципом не бис ин идем, садржаног у ставу 7. Овакво схватање значења принципа не бис ин идем може охрабрити државе уговорнице да поново размотре своје резерве поднете на став 7 члана 14.