Захтев разумног рока није испуњен када се дуже трајање поступка превасходно приписује поступању суда и туженог

Ускраћивање права појединцу да добије информације о свом идентитету 

Неделотворност процесног средстава услед ускраћивања могућности његовом подносиоцу да се појави као странка у поступку у којем се одлучује о њему

Примењен правни концепт од стране Евроспког суда за људска права (ЕСЉП): Право на правично суђење / захтев разумног рока, Право на поштовање приватног живота, Право на делотворан правни лек

 

Захтев разумног рока није испуњен када се дуже трајање судског поступка у којем се одлучује о грађанским правима и обавезама подносиоца представке превасходно приписује поступању суда и туженог, а нарочито када се ради о предметима у погледу којих се националним законодавством предвиђа да морају да се решавају као посебно хитни.
У поступцима за утврђивање очинства као и у другим поступцима који се односе на утврђивање грађанског статуса појединца правична равнотежа мора да се успостави између интереса појединца да добије потребне информације о свом идентитету и интереса заштите трећих лица од принудног подвргавања медицинском испитивању било које врсте.
Процесно средство које се подноси како би се утврдило да дужина поступка о коме је реч није испунила захтев разумног рока је „делотворно” ако може да се употреби у циљу спречавање да тај поступак постане неразумно дуг, као и у циљу обезбеђивања одговарајуће накнаде за странку у поступку у погледу већ насталих одлагања.

У конкретном предмету, мајка и њена ћерка рођена ван брака покренуле су судски поступак против наводног оца детета у циљу утврђивање очинства и издржавања за дете 1999. године. Након што се, на основу крвних анализа, утврдило да постоји велика вероватноћа да је тужени отац прве подноситељке, он је шест пута одбијао да се подвргне ДНК анализи упркос томе што је од стране суда био уредно позиван. Након жалбе другостепеном суду, поновоног суђења у првостепеном, и нове пресуде у корист подноситељке, тужени је, поново поднео жалбу другостепеном суду која је довела до укидања пресуде и упућивања предмета, по други пут, првостепеном суду на поновно суђење. Поводом нове пресуде у корист подноситељке, тужени је по трећи пут уложио жалбу другостепеном суду која је довела до потврђивања првостепене пресуде, а накнадно је изјавио и ревизију Врховном суду. Након непуних осам година од покретања парничног поступка, Врховни суд је дефинитивно решио питање очинства потврдивши пресуде нижих судова у делу који се тиче очинства туженог и потврдио основни износ додељеног издржавања.

Анализа случаја

e-Case / Hudoc »

 

Релевантна пракса ЕСЉП

Микулић против Хрватске, бр. 53176/99 од 07.02.2002.

Подноситељка и њена мајка, покренуле су поступак за утврђивање очинства. Неколико заказаних рочишта било је одложено због недоласка туженог. Тужени, такође, није желео да се подвргне ДНК испитивању, која су заказивана шест пута. Након три ипо године, суд је донео пресуду, којом се утврђује очинство туженог и обавезује на давање издржавања подноситељки. На ову пресуду, тужени је изјавио жалбу, коју је другостепени суд усвојио и предмет вратио првостепеном на поновно одлучивање, који поново утврђује очинство туженог. Поступак је настављен по жалби обе стране. Европски Суд за људска права, једногласно утврђује повреду Чл. 6 став 1., Чл.8 и Чл. 13. у вези са Чл. 6 став 1. Конвенције.

e-Case » HUDOC »


 

Примењени чланови националног законодавства