Повреда права на неометано уживање имовине власника станова у којима станују закупци под режимом законски регулисаних закупнина (повреда чл. 1 Протокола број 1)
Примењен правни концепт од стране ЕСЉП: Право на имовину
Дуготрајност трансформације стамбеног система из социјалистичког у тржишни, као и бројна ограничења наметнута власницима станова у којима су живели закупци под режимом законски регулисаних закупнина, наметнула је власницима станова прекомеран индивидуални терет чиме је повређено њихово право на неометано уживање имовине.
Релевантна пракса ЕСЉП
Курић против Словеније (Kurić and Others v. Slovenia), бр. 26828/06 од 26.06.2012.
Након што је Словенија прогласила самосталност, према новоусвојеном закону о странција, држављани бивше Југославије као и неких од њених република, избрисана су из Регистра сталних пребиватеља и тиме су постали странци без боравишне дозволе, при чему су за то сазнали при покушају обнове идентификационих докумената. На овај начин неки су постали апатриди, други избачени из станова, нису могли да пронађу посао нити да путују, изгубили су сву личну имовину и живели су годинама по склоништима и парковима, док су неки од њих ухапшени и протерани из Словеније. Уставни суд Словеније је 1999. године прогласио неуставним неке од одредаба овог закона ао и аутоматско брисање из регистра, након чега је донет нови закон којим се требало уредити питање статуса “избрисаних”. У одлуци из 2003. године Уставни суд је неке одредбе новог закона такође прогласио неуставним посебно јер “избрисанима” нису јамчиле ретроактивне боравишне дозволе нити су уредиле ситуацију оних који су већ били протерани. Суд је закључио да су грађани погођени овим законом били стављени у неравноправан и дискриминишући положај, као и да нису имали ефикасан правни лек којим би се борили за своја права.
Лукенда против Словеније (Lukenda v. Slovenia), бр. 23032/02 од 06.10.2005.
Подносилац се повредио током рада у руднику лигнита, од када је инвалид рада и прима накнаду за инвалидидност. Након што му је током три године из осигурања исплаћиван делимичан износ накнаде повео је грађански поступак, којим је тражио и повећање накнаде по основу мишљења судског вештака медицинске струке. Четири године након покретања поступка, донета је пресуда на коју су се жалили и подносилац и осигуравајућа кућа. После годину и по дана, виши суд је делимично усвојио жалбу подносиоца. ЕСЉП је закључио д аје укупна дужина трајања предмета била прекомерна као и подносилац није имао ефикасан правни лек којим би заштитио своја права.
Едвардс против Малте (Edwards v.Malta), бр. 17647/04 од 24.10.2006
Суд је закључио да је дошло до кршења члана 1 Протокола бр. 1 (заштита имовине) у вези са имовином која је припадала подносиоцима представки а коју је влада одузела (пре више од 30 година), што је резултирало тиме да је Едвардс био оштећен за зараду на име закупнине.
Суљагић против Босне и Херцеговине (Suljagić v. Bosnia and Herzegovina), бр. 27912/02 од 03.11.2009.
Подносилац је новац положио на штедњу у банку са седиштем у Тузли, која је била чланица Привредне банке Сарајево. Након неколико неуспелих покушаја да подигне своја средства, подносилац представке је уложио пријаву код Дома за људска права. Одлуком из 2005. године, утврђено је да закони који су тада били на снази нису у складу са чланом 6. Конвенције као ни чланом 1. Протокола бр. 1. уз Конвенцију. Додељен му је износ на име нематеријалне штете и трошкова. Надлежна агенција за верификацију је 2006. године обавила процену „старе“ девизне штедње подносиоца. Подносилац је у неколико наврата у периоду од 2007. до 2009. године примио одређени износ главнице и камате на обвезнице. Међутим, изгледа да обвезнице са роком доспећа 31. марта 2008. године још увек нису издате, а да друга рата камата на обвезнице која доспева 27. марта 2009. године још увек није исплаћена, чиме је подносилац оштећен за средства на која је имао право.
Хутен-Чапска против Пољске (Hutten-Czapska v.Poland), бр. 35014/97 од 19.06.2006.
Случај дугогодишњег континуираног спречавања власника да неометанмирно уживају своју имовину услед спровођења закона којима се регулише посебан закуподавни однос са заштићеним категоријама закупаца.
Повреда члана 1. Протокола бр. 1. (заштита имовине) у односу на подноситељку представке Мариу Хутен-Чапска, једну од око 100.000 најмодаваца у Пољској погођених рестриктивним системом контроле закупа.