Повреда права на поштовање породичног живота због спречавања да се успостави породична веза између детета рођеног ван брака и сродника његове мајке (повреда члана 8 Конвенције)
Повреда забране дискриминације приликом уживања права на поштовање приватног живота због постојања различитих законских режима који се примењују на породичне односе између мајки и деце рођене у браку и мајки и деце која су рођена ван брака (повреда члана 14 у вези са чланом 8 Конвенције)
Примењен правни концепт од стране ЕСЉП: Право на поштовање приватног и породичног живота, Забрана дискриминације
Подноситељке представке су мајка и ћерка која је рођена ван брака 1973. године. Према у то време важећим прописима у Белгији, дете рођено ван брака није имало никакву породичну везу са својом мајком, будући да је мајка морала дете изричито да призна како би постала његов сродник. Међутим, и поред тога, након таквог признања, дете и даље не би могло да наследи мајку. Мајка која је признала дете могла је и да га усвоји како би између њих настала правна веза, али та веза и даље није била идентична оној која је настајала рођењем детета за време трајања брака. Наиме, усвојењем детета стварала се породична веза само између мајке и детета, а не и између детета и породице мајке детета. Једино у случају да мајка склопи брак правни положај њеног детета рођеног ван брака могао је да се изједначи са ситуацијом детета рођеног у браку.
Постојање породице представља претпоставку за примену члана 8 Конвенције. Члан 8 не прави разлику између породице која се заснива на браку и породице која се не заснива на браку. Истовремено, било каква разлика у поступању према неком лицу приликом вршења неког од права која су му зајемчена Конвенцијом која нема објективно и разумно оправдање представља дискриминацију у вршењу права о којем је реч.
Релевантна пракса ЕСЉП
Размусен против Данске (Rasmussen v. Denmark), 8777/79 од 28.11.1984.
Подносилац представке, г. Размусен, се оженио и у том браку рођено је двоје деце, син рођен 1966. и ћерка, Пернила (Пернилле) која је рођена 20. јануара 1971. године. Подносилац представке је и пре но што је девојчица рођена имао разлога да претпостави да је њен отац један други мушкарац; међутим, како би сачувао брак, није предузео никакве кораке за утврђивање очинства. 11. Јуна 1975. године подносилац представке и његова супруга поднели су захтев за развод, који је одобрен 16. јула. Размусен је 27. јануара 1976. и поново 20. новембра 1978. упутио захтеве тражећи да му се одобри да покрене поступак како би било утврђено очинство над девојчицом, оба пута је одбијен, услед постовања рока за покретање оваког поступка који је прописан чланом 5 став 2. Закона о правном статусу деце из 1960. године. Сличну одлуку донео је и Врховни суд 12. јануара 1979. коме се такође обратио.
Г. Размусен се пожалио на чињеницу да је, на основу Закона из 1960. године његово право за оспоравање очинства над дететом рођеним у браку било подвргнуто временском ограничењу, док је његова бивша супруга имала право да у било ком временском тренутку покрене поступак за утврђивање очинства. Он је тврдио да је био жртва дискриминације по основу пола, што је супротно ставу 14 Конвенције, сагледаном у вези са чланом 6 (право на правично суђење, укључујући и право на расправу пред судом) и у вези са чланом 8 (право на поштовање породичног и личног живота).
Суд закључује да није било кршења члана 14 у вези са чланом 6 или у вези са чланом 8 Конвенције.
Опуз против Турске (Opuz v. Turkey), бр. 33401/02 од 09.06.2009.
Поступак у наведеном предмету покренут је апликацијом коју поднијела турска држављанка, госпођа Нахиде Опуз. Она је навела да државне власти нису заштитиле њу и њену мајку од насиља у породици, које се догодило у више наврата, што је довело до смрти њене мајке и до малтретирања ње саме.