Одбијање надлежних органа да одобре ванбрачном партнеру из истополне заједнице боравак ради спајања породице (повреда чл. 14 у вези са чл. 8 Конвенције)
Примењен правни концепт од стране ЕСЉП: Право на поштовање приватног и породичног живота, Забрана дискриминације
Хомосексуални невенчани партнери од којих један има италијанско, а други новозеландско држављанство поднели су представку Европском суду. Након њиховог пресељења са Новог Зеланда у Италију, новозеландски држављанин је безуспешно поднео захтев за боравак ради спајања пордице у Италији надлежној полицијској станици. Након што је његов захтев одбијен као неоснован, подносиоци су се обратили надлежном суду који је одобрио боравиште новозеландском држављанину. Надлежни суд је том приликом истакао да су потребни предуслови испуњени будући да се национални прописи тумаче тако да се хомосексуални партнер сматра чланом породице. Жалба коју је поднео тим поводом министар унутрашњих полова је усвојена од стране другостепеног суда који је заузео став да се партенри из истополне заједнице не могу да сматрају члановима породице у сврху одобрења боравка као и сталног настањења. Ту пресуду су подносиоци даље неуспело побијали пред Касационим судом.
У овом предмету, Европски суд је нашао да je одбијање надлежних органа да одобре, једном од двојице подносиоца представке који је страни држављанин, боравак ради спајања породице довело до немогућности да настави заједницу живота са својим партнером на територији Италије. Стога, такав акт државних органа представља мешање у погледу једног од кључних елемената права на поштовања породичног живота.
Релевантна пракса ЕСЉП
X и остали против Аустрије (X and others v. Austria), бр. 19010/07, пресуда Вликог већа од 19.2.2013.
Подносиоци представке (две жене у истополној вези, и биолошко дете једне од њих) су тврдили да су били дискриминисани у односу на парове различитог пола, јер закон не омогућава сукцесивно усвајање истополним паровима.
Подноситељке представке су рођене 1967. а подносилац представке 1995. године. Подноситељке представке су две жене које живе у стабилној вези. Подносилац представке је син друге подноситељке представке, који је рођен изван брака. Његов отац је признао очинство, а његова мајка самостално врши родитељско право. Подносиоци представке живе у заједничком домаћинству још од времена кад је подносилац представке имао око пет година, а подноситељке представке се заједно старају о њему. Дана 17. фебруара 2005. године, прва подноситељка представке и подносилац представке, ког је заступала његова мајка, закључили су споразум по којем ће прва подноситељка представке усвојити подносиоца представке. Подносиоци представке су имали намеру да успоставе правни однос између прве подноситељке представке и подносиоца представке који би одговарао њиховој блискости, без прекидања односа са мајком детета, другом подноситељком представке.
Члан 182, став 2 Грађанског законика Аустрије дозвољава хетеросексуалним паровима сукцесивно усвојење, то јест, да један партнер усвоји дете другог партнера, при чему усвојење не утиче на правни однос између потоњег и детета. Уставни суд, коме су су подносиоци обратили је 14. јуна 2005. овај захтев одбио као недопуштен у складу са чланом 140 Савезног устава. Приметио је да би надлежни Окружни суд приликом доношења одлуке о одобравању споразума о усвојењу морао да размотри да ли члан 182, став 2 Грађанског законика дозвољава сукцесивно усвојење истополним паровима.
Окружни суд је 10. октобра одбио да одобри споразум о усвојењу јер је сматрао да члан 182, став 2 Грађанског законика не омогућава било какав облик усвојења који би имао ефекат који подносиоци представке желе.
Hudoc »