Пропуст судских органа да обавесте странку о одржавању рочишта за деобу стечајне масе (повреда чл. 6 ст. 1 Конвенције)
Захтев разумног рока није испуњен када дуже трајање поступка не може у потпуности да се припише сложености предмета као ни држању подносиоца (повреда чл. 6 ст. 1 Конвенције)
Постојање процесних ограничења странке у стечајном поступку који онемогућавају делотворну употребу доступних процесних средстава за убрзање судског поступка (повреда чл. 13 Конвенције)
Примењен правни концепт од стране Евроспког суда за људска права (ЕСЉП): Право на правично суђење, Право на делотворан правни лек
Подносилац је 1993. године поднео тужбу због тога што га је послодавац за којег је радио преместио на рад код другог послодавца. Непуне четири године након подношења тужбе, надлежни суд је решење о премештају прогласио ништавим и наложио претходном послодавцу да га врати на посао и да му ретроактивно накнади све неиплаћене зараде и доприносе. Другостепени суд је, након нешто више од две године од доношења првостепене пресуде, одлучујући по жалби, потврдио првостепену пресуду.
Након три године од правноснажности пресуде, подносилац је покренуо извршни поступак због неизвршења предметне пресуде. Надлежни суд је убрзо прекинуо извршни поступак до завршетка стечајног поступка који је у међувремену покренут против његовог бившег послодавца. Након пет година од покретања, суд је окончао извршни поступак, будући да је потраживање подносиоца било признато у стечајном поступку. Признат износ потраживања му није исплаћен у току наредне три године због тога што је утврђено да постојећа имовина стечајног дужника није довољна чак ни за покривање трошкова стечајног поступка. Због тога је окончање тог поступка зависило од окончања другог стечајног поступка из којег је стечајни дужник требало да се намири, као и од поступка денационализације одређене непокретности. Најзад, ни по окончању другог стечајног поступка, подносилац није проглашен за једног од приоритетних дужника, већ је предлогом плана о подели стечајне масе предвиђено његово намирење само у незнатном проценту. Одлуком је као приоретни поверилац одређено друго лице. Подносилац није оспорио дату одлуку и предлог, нити је присуствовао рочишту о деоби стечајне масе које се убрзо након доношења одлуке одржало, због тог што није био благовремено обавештен о донетој одлуци, као ни о одржавању рочишта за деобу имовине.
Европски суд је у предмету Заводник утврдио наступање повреде права на делотворан правни лек како у погледу режима који се примењивао пре, тако и након ступања на снагу Закона о заштити права на суђење у разумном року.
Hudoc »
Релевантна пракса ЕСЉП
Цветковић против Србије, бр. 17271/04 од 10.06.2008
Општина Лесковац је подносиоца представке, инспектора рада, 6. децембра 1988. године прогласила за технолошки вишак, а ово решење је ступило на снагу 29. децембра 1990. године. Због тога је подносилац представке поднео жалбу Основном суду удруженог рада у Врању, тражећи да буде враћен на посао или да добије отпремнину за раскид радног односа, како је предвиђено релевантним домаћим законодавством. Суд уступа надлежност Општинском суду у Лесковцу. У периоду од 2. јуна 1992. године до 5. јануара 1998. године донето је укупно четрнаест посебних решења, у првој инстанци, Општински суд у Лесковцу, Окружни суд у Лесковцу по жалби и Врховни суд Србије у трећој инстанци. После враћања предмета на нижу инстанцу, следе бројне одлуке Општинског и Окружног суда, са враћањем на прву инстанцу. Окружни суд је, међутим, 26. априла 2007. године одбио захтеве подносиоца представке у целини. Подносилац представке је поднео ревизију Врховном суду, који до момента доношења ове пресуде није решена.
Гарсија Руиз против Шпаније (Garcia Ruiz v. Spain), бр. 30544/96 од 21.01.1999
Подносилац представке ради као болничар, иако је по звању правник и као такав је уписан у адвокатску комору Шпаније. На захтев лица М. подносилац је 1985. године предузимао правне радње ван судског поступка које су се односиле на испитивање чињеница и правног статуса одређеног земљишта које је било предмет извршног поступка. То је земљиште М. купио у извршном поступку. Након тога, подносилац је од М.-а затражио исплату накнаде за свој рад, али је М. одбио да плати. Подносилац је тим поводом покренуо поступке пред судом против М.-а. Током поступка М. је тврдио да никада није ангажовао подносиоца. Суд је одбио захтев подносиоца због тога што је закључио да подносилац није доказао да је заиста предузимао одређене радње за М.-а односно да га је заступао у судском поступку, па самим тим ни да има право на накнаду као адвокат. Притом, суд је одбио да саслуша сведоке које је предлагао подносилац. Та одлука је потврђена од стране вишестепених судова.
Европски суд за људска права једногласно је одлучио да није дошло до повреде члана 6. став 1. Конвенције.
Грзинчич против Словеније, бр. 26867/02 од 03.05.2007
Подносилац представке је одведен у полицијски притвор под сумњом да је извршио “изнуду и уцену” и да је “изазвао општу опасност" након чега против њега покренут истражни судски поступак и задржан је у истражном притвору. Током истражног судског поступка, у неколико новинских чланака је објављено да је подносилац представке извршио низ кривичних дела. Судска истрага против подносиоца представке обустављена је због недостатка доказа и подносилац представке је истог дана пуштен на слободу. Подносилац представке је потом (октобра 1996. године) покренуо грађанску парницу против Министарства правде и Министарства унутрашњих послова тражећи надокнаду за нематеријалну штету и да буде ослобођен плаћања судских такси. Министарство је понудило да подносиоцу захтева плати износ који он није прихватио. Поступак је настављен.
После пола године, подносилац представке је ухапшен под оптужбом да је трговао дрогом. Остао је у истражном притвору до када га је Окружни суд у Цељу прогласио кривим према наводима оптужнице. Рочиште у парничном поступку које је било заказано за термин у међувремену, одложено због притварања подносиоца представке. Подносилац представке након овога ослобођен оптужбе. Он те током ове и наредне године оптужен је за трговину дрогом у два друга кривична поступка. Поступци су обустављени јер је јавни тужилац повукао оптужницу. Средином 2002. подносилац представке је поднео писмене представке у грађанској парници коју је покренуо октобра 1996. и повећао износ захтеване накнаде. Суд је након неколико рочишта донео одлуку на коју су се обе стране жалиле. Виши суд је донео одлуку којом је умањио износ надокнаде и ова је пресуда постала правноснажна.
Суд је прогласио притужбу која се односи на претерано дуго трајање окончане грађанске парнице допуштеном и утврдио је да је дошло до повреде чл. 6, ст. 1, као и чл. 13 Конвенције.