Продаја непокретности у којој извршни дужник живи, а коју је добровољно дао у залогу ради обезбеђења потраживања повериоца, не представља повреду права на дом (члан 8 Конвенције) а ни повреду права на неометано уживање имовине (члан 1 Протокола број 1 уз Конвенцију)
Примењен правни концепт од стране ЕСЉП: Право на имовину, Право на дом
Када извршни дужник добровољно заложи своју кућу ради обезбеђења дуга, па дуг не врати, не може се са успехом позивати на повреду свог права на дом уколико дође до продаје куће у извршном поступку. Продаја куће коју је дужник заложио у циљу обезбеђења дуга у извршном поступку не представља повреду његовог права на неометано уживање имовине,
чак ни у случају када кућу купи поверилац.
Релевантна пракса ЕСЉП
Бједов против Хрватске, бр. 42150/09 од 29.05.2012.
Суд чињеницу о постојања дома у контексту чл. 8. тумачи у зависности од чињеничних претпоставки, односно о постојању трајне везе појединца с простором, а не о постојању правне основе.
У конкретном случају, након смрти мужа и наслеђивања станарског права над станом, подноситељка представке је поднела захтев за откуп стана на који никада није примила одговор. Након што је поднела тужбу против града Задра коме се И обраћала за откуп стана, уследила је контратужба којом се тражи њено исељење из стана, која је резултовала одлуком суда од њеном исељењу из стана.
ЕСЉП је утврдио да је овиме повређено њено право из члана 8. Конвенције.
Ћосић против Хрватске, бр 28261/06 од 15.01.2009.
Подноситељка је користила стан који је најпре био у власништву тадашње ЈНА а касније (од 1991. године) у власништву хрватске државе, у прво време по основу уговора о закупу између школе у којој је радила и власника стана. Иако нови уговор са новим власником никада није закључен, она је наставила да живи у истом стану и плаћа месечну најамнину држави јер јој школа у којој је радила као учитељица није обезбедила други смештај. Нови власник подноси тужбу против школе и подноситељке захтева почетком 1999. године тражећи њено исељење. Подноситељица истиче да је након 18 година становања у предметном стану, тај стан постао њен дом те да ће њеним исељавањем доћи до ометања њеног права на поштовање дома, загарантованог чланом 8. Европске конвенције.