Дужност суда
Члан 266
(1) У спору за заштиту права детета и у спору за вршење односно лишење родитељског права суд је увек дужан да се руководи најбољим интересом детета.
(2) Ако суд процени да у спору за заштиту права детета или у спору за вршење односно лишење родитељског права дете као странка није заступано на одговарајући начин, дужан је да детету постави привременог заступника.
(3) Ако суд утврди да је у спору за заштиту права детета или у спору за вршење односно лишење родитељског права странка дете које је способно да формира своје мишљење, дужан је:
- да се стара да дете благовремено добије сва обавештења која су му потребна;
- да дозволи детету да непосредно изрази своје мишљење и да мишљењу детета посвети дужну пажњу у складу са годинама и зрелошћу детета;
- да мишљење детета утврди на начин и на месту које је у складу са његовим годинама и зрелошћу,
осим ако би то очигледно било у супротности са најбољим интересом детета.