Сумња у постојање непристрасности суда је објективно оправдана када је исти судија учествовао у доношењу одлуке нижег суда у другом предмету, уколико су у питању повезани предмети

Примењен правни концепт од стране Евроспког суда за људска права (ЕСЉП): Право на правично суђење / начело непристрасности

 

Повреда начела непристрасности суда испољава се у два облика. Први вид је личног карактера и произилази из конкретног поступања одређеног судије у одређеном предмету. Ту долази до примене субјективног теста у погледу којег важи правило да се лична непристрасност судије претпоставља све док се не докаже супротно. Други вид повреде начела непристрасности суда је функционалног карактера и у тим ситуацијама уопште се не оспорава конкретно поступање одређеног судије, већ је реч о ситуацијама када улога коју обавља одређени судија у оквиру правосудног система објективно доводи до настанка оправдане сумње у непристрасност суда, без обзира на конкретно понашање судије.

У предмету Голубовић, сумња подносиоца у непристрасност другостепеног суда произилазила је из чињенице да је одређени судија, који је раније био члан расправног већа првостепеног суда у предмету који се односи на трајни престанак радног односа подносиоца, учестовао у раду жалбеног већа у повезаном поступку који је подносилац представке, такође, био покренуо против управе факултета. Дати повезани поступак односио се на привремени престанак радног односа подносиоца и у њему је дати судија поступао као члан другостепеног већа.

У конкретном предмету, дакле, исти судија је као члан већа (у првом случају расправног а у другом жалбеног) одбио тужбу подносиоца као неосновану у једном поступку, а након тога и у другом, чињенично и правно повезаном грађанском поступку између истих странака. Европски суд стога прихвата да је на основу утврђеног функционалног недостатка подносилац представке имао објективне разлоге да сумња у непристрасност другостепеног суда. С обзиром да састав већа другостепеног суда није испунио конвенцијске стандарде према објективном тесту, дошло је до повреде члана 6 става 1 Конвенције.

Анализа случаја

e-Case / Hudoc »

 

Релевантна пракса ЕСЉП

Шоргић против Србије, бр. 34973/06 од 03.11.2011.

Подносилац представке се жалио према члану 6. ст. 1. и 13. Конвенције на дужину оставинског поступка, као и на састав парничних судова у паралелној парници покренутој 2000. године. У вези са овим другим, подносилац представке је посебно приметио да су судије Б и Д учествовале у разматрању његовог предмета пред Окружним судом и Врховним судом 24. марта 2004. године и 20. априла 2006. године, иако су они већ одлучивали у истом предмету у нижим инстанцама. То је, по мишљењу подносиоца представке, представљало повреду захтева Конвенције да му суди "непристрасан суд" као и "суд образован на основу закона".

Суд је утврдио да није дошло до повреде члана 6. став 1. Конвенције у вези са питањем да ли су "домаћи судови установљени по закону";, али да јесте дошло до повреде члана 6. став 1. Конвенције у вези са правом подносиоца представке на непристрасан суд.

e-Case / Hudoc »


Межнарић против Хрватске, бр. 71615/01 од 15.07.2005.

Подноситељ захтева жалио се да је био лишен свог права на суђење од стране непристраног суда јер је о његовој уставној тужби одлучило веће у којем је био судија М.В., иако су и он, а касније и његова кћер, заступали противнике подноситеља захтева. Позвао се на члан 6 став 1. Конвенције, за који је Суд утврдио да је прекршен.

e-Case / Hudoc »


 

Примењени чланови ЕКЉП

Примењени чланови националног законодавства