Повреда права на одбрану у кривичном поступку због немогућности осумњиченог да слободно избере браниоца у одсуству потребних информација од значаја за његов избор у фази саслушања у полицији (повреда члана 6 став 3 ц) Конвенције)

Примењен правни концепт од стране Евроспког суда за људска права (ЕСЉП): Право на правично суђење 

 

Право на избор браниоца јемчи се већ од почетних фаза кривичног поступка, укључујући и саслушање осумњиченог у полицији, уколико исказ дат у тој фази може да послужи као доказ у каснијем току поступка. Иако се члан 6 Конвенције односи на правично суђење, његово се дејство у кривичним предметима протеже и на фазу истраге у случају када непоштовање јемства садржаних у члану 6 већ у фази истраге може да угрози укупну правичност поступка.

Подносилац представке ухапшен је због сумње да је учествовао у извршењу троструког убиства, разбојништва и изазивања опште опасности подметањем пожара. Према тврдњама подносиоца око 10:45 часова у полицијску станицу дошао је адвокат Г.М. којег је ангажовала мајка подносиоца која је радила у Италији. Будући да он није имао пуномоћје за заступање подносиоца, полиција му није допустила да разговара са подносиоцем, нити је подносиоца обавестила о његовом доласку. Полиција је нешто касније одбила да прими пуномоћје које је том адвокату дао отац подносиоца. Према наводима државе, подносилац је око 18:00 часова сам са списка адвоката који му је показала полиција изабрао адвоката М.Р. који је, после тога, позван и у чијем је присуству подносилац дао исказ. Након саветовања са браниоцем којег је изабрао, осумњичени је признао да је учинио дела, те је дао изјаву на записник (који је касније потписао) да није у апстиненцијској кризи, као и да је исказ резултат његове слободне воље. У каснијем исказу пред истражним судијом подносилац је тврдио да није изабрао адвоката М.Р., већ је желео да га заступа Г.М. Такође, изјавио је да је у време давања исказа у полицији био под утицајем дроге и алкохола. Током кривичног поступка, подносилац је истицао да је исказ у полицији дао под утицајем дроге и алкохола, али и да му није било омогућено да га заступа бранилац Г.М. којег је сам хтео да изабере. Судови нису прихватили дате наводе подносиоца.

Анализа случаја

e-Case » / Hudoc »

 

Релевантна пракса ЕСЉП

Салдус против Турске (Salduz v. Turkey) (Велико веће), бр. 36391/02 од 27.11.2008.

ЕСЉП је у пресуди у предмету Салдуз против Турске, утврдио повреду члана 6. Конвенције, права на правично суђење, јер је малолетник провео шест дана у притвору и током тог периода није имао приступ адвокату. С обзиром на то да је подносилац представке имао само 17 година, ЕСЉП је нагласио нарочити значај брзог приступа правном заступнику од првог испитивања у полицији, јер малолетници треба да уживају већу заштиту од пунолетних лица.

Hudoc »


Мартин против Естоније (Martin v. Estonia), бр. 35985/09 од 30.05.2013.

У мају 2006. године, убијен је младић од 16 година. Након неколико дана, подносилац, тада још увек малолетан, саслушан је као сведок. На дан када је постао пунолетан, 17.2006. године, адвокат Јарве обавестио је државне органе да је потписао споразуме да брани А. и К. који су осумњичени у кривичном предмету. Дана 19.7.подносилац је ухапшен под сумњом за убиство. Затражио је правну помоћ и саслушан је у присуству адвоката Р. који му је додељен у оквиру правне помоћи, којом приликом је негирао оптужбе. Два дана након тога, подносилац представке је писмено затражио да адвокат Р. који је присуствовао саслушању, буде постављен за његовог браниоца. Истог дана, у присуству адвоката Р. надлежни окружни суд доноси одлуку о одређивању притвора за подносиоца. У наредних неколико дана, адвокат П. се у притворском објекту састао неколико пута са подносицем.

У међувремену, родитељи подносиоца су сколопили договор о адвокатским услугама са адвокатом Јарве, према коме је овај адвокат требало да буде правни заступник подносиоца, о чему је Јарве обавестио истражитеља и подносиоца који је пристао да га Јарве заступа. Након неколико дана, он се писменим путем одриче услуга Јарвеа као свог браниоца. Адвокат Р. поново постаје заступник подносиоца. У међувремену, подносилац је одведен на место злочина како би се обавила реконструкција убиства на лицу места, што је Јарве сазнао из неслужбених извора. Истог дана, он се обраћа суду са наводима да сматра да прекид његових услуга није био добровољан. Два дана након тога, подносилац представке је у присуству тужиоца и свог изабраног браниоца Р. признао убиство Ј. Сутрадан, он потписује нови споразум о заступању са адвокатом Г. Пет дана након тога, адвокат Јарве подноси кривичну пријаву наводећи да су истражитељи М. и С. злоупотребили овлашћења у односу на његовог ранијег клијента. Пријава је одбачена, јер се подносилац одрекао услуга заступања адвоката Јарвеа.

Крајем августа, при саслушању са адвокатом Г., подносилац је негирао да је извршио кривично дело убиства и изнео је другачију верзију догађаја. Међутим, у писму које је сутрадан послао своме оцу, а које је одузето, наводи да јесте извршио убиство. Окружни суд је подносиоца огласио кривим и осудио на 10 година затвора. Аплеациони суд је, у одговору на жалбу подносиоца којом је указао да процедура није испоштована, навео да бранилац кога је подносилац изабрао у том тренутку, јесте присуствовао саслушању, те да иако је извесних пропуста било, права подносиоца на одбрану током судског поступа нису прекршена.

Апликант је у обраћању ЕСЉП навео да је његово право на одбрану било повређено, тако што адвокат кога је он, тада као пунолетна особа изабрао, није могао да присуствује предистражном поступку, и да је осуђујућа пресуда базирана управо на овој процедури. Суд је једногласно закључио да јесте дошло до повреде члана 6 став 1 и члана 6 став 3(ц).

Hudoc »


Мајкл Евдард Кук против Аустрије (Michael Edward Cooke v. Austria), бр. 25878/94 од 08.02.2000.

Подносилац представке је за осуђен за убиство на 20 година затвора. Он је поднео жалбу позивајући се на неурачунљивост и друге олакшавајуће околности; тужилаштво се такође жалило на изречену казну, захтевајући доживотну казну.  Врховни суд је заказао рочиште, при том обавестившти подносиоца, да се у његово име може пред судом изјаснити само његов бранилац. Неколико дана пред рочиште, апликант је обавештен да је С. Постављен за његовог браниоца, након чега се обратио суду са захтевом да буде присутан на рочишту. Међутим, то му није дозвољено. Суд је у његовом одсуству одбацио његову жалбу и потврдио пресуду првостепеног суда.

Имајући у виду да се Врховни суд у поступку преиспитивања првостепених одлука бави  првенствено питањима права која се постављају у вези са вођењем суђења и другим процедуралним питањима, за које није било неопходно присуство подносиоца представке, његово право на правично суђење није прекршено.

Међутим, у погледу жалби на казну, суд је позван да испита да ли казну треба повећати или смањити и у том погледу мора узети у обзир личност и карактер подносиоца представке, укључујући и његово стање ума у ​​време кривичног дела, његов мотив и агресивност уопште. Узимајући у обзир да говоримо о кривичном делу убиства, случај се не може правилно испитати без стицања личног утиска о подносиоцу представке и било је неопходно да он буде присутан и да му се пружи прилика за учешће. У складу са овим, ЕСЉП је једногласно одлучио да члан његово право из члана 6 став 1 у односу на члан 6 став 3, јесте повређено.  

Hudoc »


 

Примењени чланови ЕКЉП

Примењени чланови националног законодавства