Примењивост начела ne bis in idem у случају аменстије за тешка кривична дела (чл. 4 Протокола бр. 7 није примењив)
Непристраност судије који је поступао у ранијем поступку против истог окривљеног (нема повреде чл. 6 ст. 1 Конвенције)
Удаљење окривљеног који има браниоца из суднице током изношења завршних речи (нема повреде чл. 6 ст. 3 ц) Конвенције)
Примењен правни концепт од стране ЕСЉП: Ne-Bis-In-Idem, Право на правично суђење
Када у судском поступку поступа судија који је у повезаном претходном поступку доносио процесне одлуке не постоје разлози за сумњу у његову непристраност. Када током излагања завршних речи судија из суднице удаљи странку која нарушава ред на расправи, па завршну реч уместо странке изнесе њен пуномоћник, није повређено право на правично суђење (право на одбрану). Обавеза државе да истражи и предузме кривично гоњење на основу чланова 2 и 3 Конвенције искључује могућност да се у корист учинилаца таквих кривичних дела примени начело ne bis in idem. Начело ne bis in idem није примењиво на ситуацију када је тужилац одустао од оптужбе јер одустајање од оптужбе не представља ни осуду ни ослобођење од одговорности.
Релевантна пракса ЕСЉП
Ветстајн против Швајцарске (Wettstein v. Switzerland), бр.33958/96, од 21.12.2000.
Подносилац представке се жалио на основу члана 6, став 1 Конвенције на непристрасност двојице судија у грађанском поступку који су у одвојеним поступцима поступали као адвокати против подносиоца представке.
Голубовић против Хрватске, бр. 43947/10 од 27.11.2012.
У предмету Голубовић, сумња подносиоца у непристрасност другостепеног суда произилазила је из чињенице да је одређени судија, који је раније био члан расправног већа првостепеног суда у предмету који се односи на трајни престанак радног односа подносиоца, учестовао у раду жалбеног већа у повезаном поступку који је подносилац представке, такође, био покренуо против управе факултета. Дати повезани поступак односио се на привремени престанак радног односа подносиоца и у њему је дати судија поступао као члан другостепеног већа. Исти судија је као члан већа (у првом случају расправног а у другом жалбеног) одбио тужбу подносиоца као неосновану у једном поступку, а након тога и у другом, чињенично и правно повезаном грађанском поступку између истих странака. Европски суд стога прихвата да је на основу утврђеног функционалног недостатка подносилац представке имао објективне разлоге да сумња у непристрасност другостепеног суда. С обзиром да састав већа другостепеног суда није испунио конвенцијске стандарде према објективном тесту, дошло је до повреде члана 6 става 1 Конвенције.
Шоргић против Србије, бр. 34973/06 од 03.11.2011.
Подносилац представке се жалио према члану 6. ст. 1. и 13. Конвенције на дужину оставинског поступка, као и на састав парничних судова у паралелној парници покренутој 2000. године. У вези са овим другим, подносилац представке је посебно приметио да су судије Б и Д учествовале у разматрању његовог предмета пред Окружним судом и Врховним судом 24. марта 2004. године и 20. априла 2006. године, иако су они већ одлучивали у истом предмету у нижим инстанцама. То је, по мишљењу подносиоца представке, представљало повреду захтева Конвенције да му суди "непристрасан суд" као и "суд образован на основу закона".
Суд је утврдио да није дошло до повреде члана 6. став 1. Конвенције у вези са питањем да ли су "домаћи судови установљени по закону";, али да јесте дошло до повреде члана 6. став 1. Конвенције у вези са правом подносиоца представке на непристрасан суд.
Межнарић против Хрватске, бр. 71615/01 од 15.07.2005.
Подноситељ захтева жалио се да је био лишен свог права на суђење од стране непристраног суда јер је о његовој уставној тужби одлучило веће у којем је био судија М.В., иако су и он, а касније и његова кћер, заступали противнике подноситеља захтева. Позвао се на члан 6 став 1. Конвенције, за који је Суд утврдио да је прекршен.