Недостављање поднеска тужиоца окривљеном у жалбеном поступку и онемогућавање окривљеном да присуствује седници другостепеног већа (повреда чл. 6 ст. 1 и 3 ц)

Примењен правни концепт од стране Евроспког суда за људска права (ЕСЉП): Право на правично суђење / начело једнакости странака

Начело једнакости странака у поступку и начело кон­традикторности захтевају да се сваки поднесак једне стране, којим покушава да се утиче на исход поступка, достави другој страни и тиме јој се пружи могућност да се поводом њега изјасни, па чак и онда када је реч о поднеску који наизглед не садржи наводе који су битни за крајњи исход поступка (на пример, предлог надлежног тужиоца истакнут у жалбеном поступку).

У конкретном случају,  јуна 2004. године Жупанијско државно одвјет­ништво у Загребу оптужило је подносиоца пред над­лежним првостепеним судом због неколико кривич­них дела. Након спроведеног поступка подносилац је осуђен. Током поступка подносилац је био у притвору, због чега није био позван на седницу другостепеног већа на којој је донесена одлука о повећању изречене казне. Осим тога, у складу са тада важећим законом, суд му није доставио поднеске које је током жалбеног поступка поднело Државно одвјетништво Републике Хрватске, а у којима се износи образложено мишљење о основаности жалби које су против првостепене пре­суде поднели сам подносилац и тужилаштво. У мају 2010. године подносилац је поднео уставну жалбу у којој је тврдио да му је повређено право на правич­но суђење. У марту 2011. године Уставни суд је одбио уставну жалбу као неосновану.

Анализа случаја

e-Case » / Hudoc »

Релевантна пракса ЕСЉП

Брендстетер против Аустрије (Brandstetter v. Austria), бр. 11170/84 од 28.08.1991.

Господин Бредстететр је аустријски трговац вином. Дана 16. маја 1983. савезни вински инспектор извршио је инспекцију у подруму вина након чега је донет закључак да вино није природно и свеукупно недовољно квалитетно. Пољопривредни институт је стога покренио поступак против г-дина Брендстетера, због кршења Закона о вину, који је извршио нову анализу у аустријском Федералном институту за контролу хране, која је указала да нивои природних материја у вину нису испод законски захтеваног минимума како се тврди првом анализом. Суд је наложио да се у Пољоприврендом институту поново изврши испитивање узорака. Резултати овог испитивања указали су да је дошло до грешке приликом узимања узорка за анализу (као сведоци пред судом су то потврдили супруга и синови г-дина Брендстетера). Ипак, одлука суда је била да је вино било разблажено, те је г-дин Брендстетер оглашен кривим, као и да се даље анализе неће радити. На ову одлуку апликат је изјавио жалбу, тражећи да се поново изврши анализа и да је негирањем његово права на нову анализу заправо негирано његово право на одбрану.
Суд је утврдио да није дошло до повреде права из члана 6-3-ц.

Hudoc »

Мајкл Евдард Кук против Аустрије (Michael Edward Cooke v. Austria), бр. 25878/94 од 08.02.2000.

Подносилац представке је за осуђен за убиство на 20 година затвора. Он је поднео жалбу позивајући се на неурачунљивост и друге олакшавајуће околности; тужилаштво се такође жалило на изречену казну, захтевајући доживотну казну.  Врховни суд је заказао рочиште, при том обавестившти подносиоца, да се у његово име може пред судом изјаснити само његов бранилац. Неколико дана пред рочиште, апликант је обавештен да је С. Постављен за његовог браниоца, након чега се обратио суду са захтевом да буде присутан на рочишту. Међутим, то му није дозвољено. Суд је у његовом одсуству одбацио његову жалбу и потврдио пресуду првостепеног суда.

Имајући у виду да се Врховни суд у поступку преиспитивања првостепених одлука бави  првенствено питањима права која се постављају у вези са вођењем суђења и другим процедуралним питањима, за које није било неопходно присуство подносиоца представке, његово право на правично суђење није прекршено.

Међутим, у погледу жалби на казну, суд је позван да испита да ли казну треба повећати или смањити и у том погледу мора узети у обзир личност и карактер подносиоца представке, укључујући и његово стање ума у ​​време кривичног дела, његов мотив и агресивност уопште. Узимајући у обзир да говоримо о кривичном делу убиства, случај се не може правилно испитати без стицања личног утиска о подносиоцу представке и било је неопходно да он буде присутан и да му се пружи прилика за учешће. У складу са овим, ЕСЉП је једногласно одлучио да члан његово право из члана 6 став 1 у односу на члан 6 став 3, јесте повређено.  

Hudoc »