Повреда права на неометано уживање имовине због наплате неоправдано високих трошкова судског поступка у спору са државом (повреда чл. 1 Протокола број 1)
Примењен правни концепт од стране ЕСЉП: Право на имовину
Нереално висока вредност предмета спора у поступку који се води између појединца и државе не сме да доведе до наплате трошкова поступка у износу који је у потпуности конзумира накнаду која је појединцу досуђена због поступања државе.
Према пракси Европског суда, сваки случај лишавања имовине у јавном интересу захтева да се власнику исплати одштета у износу који је примерен вредности одузете имовине. С друге стране, судски трошкови односно трошкови које неко лице треба да плати због ангажовања правосуђа, представљају „дажбине“ у смислу члана 1 става 2 Протокола број 1. Наплата тих трошкова усмерена је на циљеве као што су финансирање правосудног система и повећање државних прихода.
Стога се у случају када је износ трошкова које лице треба да плати због покретања судског поступка који се тиче имовине која је од њега експроприсана већи од износа накнаде за експроприсану имовину поставља се питање да ли је таквом подносиоцу наметнут прекомеран индивидуалан терет односно да ли је дошло до мешања у његову имовину.
У контексту конкретног предмета није спорно да су судски трошкови које су подносиоци морали да плате били одређени у складу са меродавним португалским законима, као и да је наплата судских трошкова одређена ради остваривања општег интереса обезбеђивања средстава за функционисање правосуђа. Спорно је питање је ли постигнута „правична равнотежа“ или је подносиоцу наметнут прекомеран индивидуалан терет.
Релевантна пракса ЕСЉП
Клауз против Хрватске, бр. 28963/10 од 18.07.2013.
Подноситељ представке, хрватски држављанин Иван Клауз, наводи да су трошкови грађанског поступка које му је наложено да плати држави већи од накнаде штете за злостављање која му је досуђена у том поступку. Суд је утврдио да је представка у делу који се односи на право на приступ суду и право на мирно уживање имовине допуштен, као и да је дошло до повреде члана 6, став 1 Конвенције и члана 1 Протокола 1 уз Конвенцију.
Иатридис против Грчке (Iatridis v.Greece), бр. 31107/96 од 25.03.1999.
У предмету Иатридис против Грчке, подносиоца представке који је имао посебну дозволу да води биоскоп који је изнајмио иселила је Скупштина града Илиоуполиса и он није своје пословање нигде другде наставио. У таквим околностима Суд је закључио да је дошло до повреде права подносиоца представке на имовину. Пошто је он био само закупац пословних просторија, то мешање, по мишљењу Суда није представљало експропријацију нити је то био случај регулисања коришћења имовине, већ се уклапао у прву реченицу првог става члана 1 Протокола бр. 1.