Свако има право да се слободно креће и настањује у Републици Србији, да је напусти и да се у њу врати.
Слобода кретања и настањивања и право да се напусти Република Србија могу се ограничити законом, ако је то неопходно ради вођења кривичног поступка, заштите јавног реда и мира, спречавања ширења заразних болести или одбране Републике Србије.
Улазак странаца у Републику Србију и боравак у њој уређује се законом. Странац може бити протеран само на основу одлуке надлежног органа, у законом предвиђеном поступку и ако му је обезбеђено право жалбе и то само тамо где му не прети прогон због његове расе, пола, вере, националне припадности, држављанства, припадности одређеној друштвеној групи, политичког мишљења или где му не прети озбиљно кршење права зајемчених овим уставом
Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:
1) азил је право на боравак и заштиту које има странац којем је, одлуком надлежног органа, одобрено право на уточиште или супсидијарну заштиту;
2) поступак азила је поступак, уређен овим законом, за одобрење и престанак права на азил и других права тражилаца азила и лица којима је одобрено право на азил;
3) странац је лице које није држављанин Републике Србије, било да је страни држављанин или лице без држављанства;
4) тражилац азила (у даљем тексту: тражилац) јесте странац који је поднео захтев за азил на територији Републике Србије о којем није донета правноснажна одлука;
5) накнадни захтев за азил је захтев за азил који је поднет након правноснажне одлуке којом је одбијен захтев за азил, којом је усвојен захтев за азил и додељена супсидијарна заштита или након одлуке о обустави поступка због повлачења захтева;
6) избеглица је странац који се због оправданог страха од прогона због своје расе, пола, језика, вероисповести, националне припадности или припадности одређеној друштвеној групи или због својих политичких уверења не налази у држави свог порекла и није у могућности или због тог страха не жели да се стави под заштиту те државе, као и лице без држављанства које се налази изван државе свог уобичајеног боравишта и које не може или због тог страха не жели да се врати у ту државу;
7) право на уточиште је право на боравак и заштиту које се даје избеглици на територији Републике Србије за кога надлежни орган утврди да оправдано страхује од прогона у држави порекла или држави уобичајеног боравишта;
8) супсидијарна заштита је заштита коју Република Србија одобрава странцу који би у случају повратка у државу порекла или државу уобичајеног боравишта био изложен трпљењу озбиљне неправде и који не може или који се због такве опасности не жели ставити под заштиту те државе, у складу са чланом 25. овог закона;
9) привремена заштита је заштита која се одобрава одлуком Владе у случају масовног прилива расељених лица која се не могу вратити у државу свог порекла или државу уобичајеног боравишта, у складу са чланом 74. овог закона;
10) држава порекла је држава чије држављанство има странац или држава у којој је лице без држављанства имало уобичајено боравиште, а ако странац има више држављанстава, државом порекла сматра се свака држава чији је држављанин;
11) уобичајено боравиште је место у којем се странац задржавао под околностима на основу којих се може закључити да на том месту или подручју није боравио само привремено;
12) чланом породице сматра се супружник са којим је брак закључен пре доласка у Републику Србију, ванбрачни партнер у складу са прописима Републике Србије, њихова малолетна деца рођена у браку или ван брака, малолетна усвојена деца или малолетна пасторчад, с тим што се својство члана породице може изузетно признати и другим лицима, при чему се посебно узима у обзир чињеница да их је издржавало лице којем је одобрено право на азил или привремена заштита, њихов узраст и психолошка зависност, укључујући и здравствене, социјалне, културолошке или друге сличне прилике;
13) малолетно лице је странац који није навршио 18 година живота;
14) малолетно лице без пратње је странац који није навршио 18 година живота и који приликом уласка у Републику Србију нема пратњу родитеља или старатеља, нити одрасле особе која је одговорна за њега или који је након уласка у Републику Србију остао без пратње родитеља или старатеља или пратње одрасле особе која је одговорна за њега;
15) малолетно лице одвојено од родитеља је странац који није навршио 18 година живота и који приликом уласка у Републику Србију нема пратњу родитеља или старатеља, нити одрасле особе која је одговорна за њега или који је након уласка у Републику Србију остао без пратње родитеља или старатеља или пратње одрасле особе која је одговорна за њега, али не нужно и без пратње других рођака, а на које се примењују одредбе овог закона које се односе на малолетно лице без пратње.
Изрази којима се означавају лица у овом закону односе се подједнако на лица мушког и женског пола без обзира на то у којем су граматичком роду изражени.