Члан 23

Право на заштиту жртава са специфичним потребама заштите током кривичног поступка

 

  1. Не доводећи у питање право на одбрану и у складу са правилима судске дискреционалности, државе чланице ће омогућити да жртве са специфичним потребама заштите, у чију корист су изречене посебне мере утврђене на основу резултата индивидуалне процене из члана 22(1), могу бити корисници мера из става 2 и 3 овог члана. Посебне мере које су предвиђене након извршене индивидуалне процене неће моћи да буде примењене уколико постоје оперативна или практична ограничења која онемогућавају њихово извршење, или уколико постоји потреба хитног узимања изјаве жртве, која ако се не узме, може проузроковати повреду жртве или друге особе, или угрозити кривични поступак.
  2. У току кривичне истраге жртвама са специфичним потребама заштите утврђеним у складу са чланом 22(1), биће на располагању следеће мере:
  1. Узимање изјава од жртава обављаће се у просторијама које су осмишљене или адаптиране за дотичну намену; 
  2. Узимање изјава од жртава обављаће се од стране обучених стручњака или уз њихову помоћ;
  3. Свако узимање изјаве од једне жртве обављаће иста особа, осим уколико то није у супротности са принципима правилног спровођења правде;
  4. Свако узимање изјава од жртава сексуалног насиља, родног насиља и насиља у интимним партнерским односима, осим уколико није обављено од стране тужиоца или судије, обављаће особа истог пола као и жртва, уколико жртва то затражи, и под условом да кривични поступак тиме није угрожен.

3. У току судског поступка жртвама са специфичним потребама заштите утврђеним у складу са чланом 22(1), биће на располагању следеће мере: 

  1. мере избегавања визуелног контакта између жртве и починитеља, чак и током извођења доказа, путем употребе адекватних средстава, укључујући и коришћење комуникационих технологија;
  2. мере које омогућавају да се жртва чује у сали за суђење без њеног присуства, нарочито путем коришћења адекватне комуникационе технологије;
  3. мере у циљу избегавања непотребног испитивања које се односи на жртвин приватни живот, а није повезано са кривичним делом; и
  4. мере које омогућавају одржавање расправе без присуства јавности.

 

Отвори документ