Члан 8
1. У случају бесправног одвођења, централни орган замољене државе одмах ће предузети мере за враћање детета:
а) када су, у тренутку покретања поступка у држави у којој је донета одлука или у време бесправног одвођења, ако је до њега раније дошло, дете и његови родитељи имали само држављанство ове државе и када је дете имало своје уобичајено боравиште на територији поменуте државе, и
б) када је захтев за враћање поднет централном органу у року од шест месеци од дана бесправног одвођења.
2. Ако се, у складу са законом замољене државе, не може удовољити одредбама из става 1. овог члана без прибегавања судском органу, ниједан од разлога за одбијање које предвиђа ова конвенција неће се примењивати на судски поступак.
3. Када постоји договор који је званично потврдио надлежни орган, између лица које се стара о детету и другог лица, којим се другом лицу одобрава право на виђење, и ако по истеку договореног времена дете, пошто је одведено у иностранство, није враћено лицу које се о њему стара, право на старање ће бити поново успостављено у складу са ставом 1. тачка б. и ставом 2. овог члана. Исто се примењује у случају одлуке надлежног органа којом се ово исто право даје лицу које се не стара о детету.