Члан 5
1. Централни орган замољене државе предузима или налаже да се што пре предузму све мере које сматра одговарајућим, и, у случају потребе, покреће поступак код својих надлежних органа, ради:
а) проналажења места у коме се дете налази;
б) избегавања, пре свега, неопходним привременим мерама, да интереси детета или молиоца буду оштећени;
ц) обезбеђења признања или извршења одлуке;
д) обезбеђење предаје детета молиоцу када је извршење одлуке одобрено;
е) обавештења замолног органа о предузетим мерама и њиховим резултатима.
2. Када централни орган замољене државе има разлога да верује да се дете налази на територији друге државе уговорнице, он непосредно и без одлагања доставља документа централном органу те државе.
3. Осим трошкова репатријације, свака држава уговорница се обавезује да од подносиоца молбе не тражи никакво плаћање у вези било које мере коју је предузео на основу става 1. овог члана централни орган те државе укључујући и трошкове поступка и, када је то случај, трошкове који су настали ангажовањем адвоката.
4. Ако се признање или извршење одбије, и ако централни орган замољене државе сматра да треба удовољити захтеву молиоца да се у овој држави покрене поступак о суштини спора, овај орган предузима све како би обезбедио заступање молиоца у овом поступку у ништа мање повољним условима од оних које може да користи лице које пребива у тој држави или је њен држављанин и, у том циљу, може пре свега да покрене поступак код надлежних органа.